04.12.2018.

Predstavljen dokument „Politika Sigurne mreže o pružanju održivih usluga žrtvama rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici u skladu sa Instanbulskom konvencijom“

Dokument „Politika Sigurne mreže o pružanju održivih usluga žrtvama rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodiciu skladu sa Istanbulskoj konvencijom“ predstavljen je danas na Okruglom stolu u Sarajevu brojnim nevladinim organizacijama i institucijama sistema. Dokument su razvile članice Sigurne mreže, mreže NVO koje su posvećene borbi protiv nasilja na osnovu spola i nasilja u porodici, a u okviru projekta „Poboljšanje pristupa uslugama za sve žene i djevojke – žrtve nasilja u porodici u Bosni i Hercegovini“.

 Projekat finansira Evropska unija, a realizuje se uz  podršku UN WOMEN u Bosni i Hercegovini, u okviru regionalnog  programa “Sprovođenje normi, mijenjanje stavova“. Implementiraju ga Fondacija lokalne demokratije Sarajevo, u partnerstvu sa  Budućnost Modriča, a u ime Sigurne mreže.

 

Politika Sigurne mreže je dokumenat koji predstavlja osnov nevladinim organizacijama za zagovaranje i djelovanje u cilju ispunjavanja standarda propisanih Istanbulskom konvencijom.

 

Kroz diskusiju, razmjenu iskustava i informacija između prestavnika relevantnih institucija sistema ,nevladinih organizacija i Sigurne mreže, kao nosioca Politike, identifikovale su se preporuke za dalje djelovanje Sigurne mreže u partnerstvu sa institucijama sistema,  ciljem  unapređenja zakonodavnog okvira koji će osigurati efikasnu i funkcionalnu zaštitu za žene i djecu žrtve nasilja u porodici u Bosni i  Hercegovini .

 

Glavni zaključak sa okruglog sto je da  je potrebno uskladiti relevantno zakonodavstvo u Bosni i Hercegovini na entitetskim nivoima i u Brčko distriktu sa Konvencijom Vijeća Evrope na način uspostavljanja minimalnih standarda za ujednačavanje oblika i pristupa specijaliziranim uslugama: sigurne kuće, SOS telefonske linije i besplatna pravna pomoć za sve žrtve rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici u Bosni i Hercegovini.

 

 


 

Svi učesnici u diskusiji su saglasni da je prioritet djelovanja  institucionalno rješavanje statusa postojećih osam sigurnih kuća u Bosni i Hercegovini koje vodi 8 članica Sigurne mreže na način da se održe dostignuti i unaprijede standardi njihovog rada, obezbijedi stabilno i odgovarajuće finansiranje i omogući nesmetan pristup žrtava sigurnim kućama. To je moguće postići predlaganjem i usvajanjem novih zakonskih rješenja Zakona o zaštiti od nasilja u porodici na entiteskim nivoima i nivou Brčko distrikta koji će biti usaglašeni sa preporukama iz Istanbulske konvencije.

 

Što si tiče SOS telefona potrebno je izraditi nove podzakonske akte o pružanju podrške putem SOS telefona, kojim će se regulisati kriteriji za rad na SOS telefonu i finansiranje troškova operaterki.

 

Kada je u pitanju usluga pružanja besplatne pravne pomoći, potrebno je izraditi standarde za pružanje besplatne pravne pomoći žrtvama nasilja u okviru nevladinih organizacija te u skladu sa tim normirati ovu uslugu i potrebna  finanasijska sredstva za pružanje usluge.

 

Zaključeno je da Sigurna mreža mora dalje raditi na konsultacijama  sa ključnim akterima i na izgradnji podrške od strane   predstavnika  svih nivoa vlasti u BiH, nevladinih organizacija, predstavnika  političkih partija i medija, koji mogu doprinijeti usvajanju novih zakonskih rješenja i time  značajno doprinijeti uspostvaljanu  standarda  koje preporučuje Istanbulska konvencija kada je u pitanju  zaštite i podrške ženama žrtvama nasilja u porodici .